Program
Mendelson: Gudački kvartet br. 2 op. 13, u a-molu
Adagio – Allegro vivace
Adagio non lento
Intermezzo: Allegretto con moto – Allegro di molto
Presto – Adagio non lento
***
Grig: Gudački kvartet br. 1 op. 27, u g-molu
Un poco andante – Allegro molto ed agitato
Romanze: Andantino
Intermezzo: Allegro molto marcato – Più vivo e scherzando
Finale: Lento – Presto al saltarello
Feliks Mendelson je Gudački kvartet op. 13, br. 2 u a molu komponovao 1827. godine. Kompozitor je tad imao 18 godina i zvanično je ovo njegov prvi zreo kvartet, premda se ne bi reklo po oznaci opusa. Reč je o pravom romantičarskom, strastvenom delu u kojem je Mendelson primenio tzv. „ciklični princip“ koji podrazumeva spajanje stavove jednom zajedničkom tematskom mišlju čija se funkcija u formalnoj strukturi menja. Treba imati na umu da je u vreme pisanja ovog dela kompozitor bez sumnje bio pod utiskom Betovenove smrti koja se desila nekoliko meseci ranije. Mendelson je bio odani poštovalac velikog maestra i za razliku od svojih savremenika, bio je oduševljen njegovim kasnim kvartetima. Otud ne čudi što se u Kvartetu op. 13, br. 2 mogu naći muzičke misli koje podsećaju na Betovenove, a i sama koncepcija forme kao da je vođena Betovenovom rukom. Početni karakterističan motiv od tri tona, Mendelson je preuzeo iz svoje pesme pod nazivom „Da li je to istina?“. Taj naziv je čak napisan i u podnaslovu čitavog opusa što podseća na Betovenov postupak iz Kvarteta op. 132. U ovoj Mendelsonovoj muzici, međutim, ima mnogo autocitata iz njegovih drugih kamernih dela, kao i iz njegove Uvertire za San letnje noći. Zanimljiv je kompozitorov povratak u barok koji se čuje u fugi središnjeg dela laganog stava, ali i koncertantni elementi u prvoj violini u poslednjem stavu.
Edvard Grig je autor tri gudačka kvarteta. Prvi, napisan na zahtev kompozitorovog profesora, Karla Rajnekea, je izgubljen, dok je treći ostao nedovršen. Stoga se drugi računa kao jedini koji je autor objavio. Nastao 1878. i premijerno izveden iste godine u Kelnu, nije bio po ukusu izdavača K. F. Petersa koji je predlagao da se delo preradi za klavirski kvartet ili kvintet. Grig nije pristao na promene i objavio je svoj kvartet kod drugog izdavača, s velikim uspehom kod publike. Čuveni muzikolog, Džerald Abraham, tvrdio je da je Debisi svoj kvartet u g mollu napisao po uzoru na Grigov, premda veliki majstor muzičkog impresionizma nije imao visoko mišljenje o Grigu kao kompozitoru i pijanisti. Kvartet počinje motivom iz Grigove solo pesme Minstrels, koji se pojavljuje u svim stavovima, pa se može reći da je kompozitor spretno sproveo „ciklični princip“, karakterističan za romantičare. Delo se u značajnoj meri oslanja i na norvešku foklornu muziku. Zahvaljujući harmonskom bogatstvu, brojnim modulacijama i korišćenju pentatonike, ovo delo pleni svojom egzotičnom atmosferom.
Od prvog nastupa na festivalu „Grad teatar – Budva” 2003. godine, „Rubikon” se nametnuo kao jedan od najkvalitetnijih kamernih ansambala u Srbiji. Posle ovog debija, usledila je turneja po Srbiji i Crnoj Gori i nastupi u najprestižnijim koncertnim dvoranama u zemlji. Uspon kvarteta „Rubikon” u nacionalnim okvirima obuhvatio je koncerte na Bemusu (2005), Nomusu (2006) i u sali Beogradske filharmonije (2007). Posebno se ističe koncert u okviru ciklusa „Velikani muzičke scene” Zadužbine Ilije M. Kolarca sa pijanistom Itamarom Golanom (2011). Nastupom na festivalu u Sionu (Švajcarska) 2005. godine „Rubikon” je zabeležio proboj na međunarodnu scenu. Među najvažnije koncerte u inostranstvu ubrajaju se nastupi na City of London Festival (2012) i na Festivalu u Bambergu (2012). Gudački kvartet „Rubikon” je sarađivao sa umetnicima kao što su violinisti Šlomo Minc (Shlomo Mintz) i Grigorij Žislin (Grigoriй Žislin), pijanisti Itamar Golan (Itamar Golan), Lionel Mone (Lionel Monnet), Ratimir Martinović i Vladimir Milošević, gitarista Dušan Bogdanović, klarinetista Aleksandar Tasić i drugi. Repertoar ansambla je bio veoma širok i obuhvatio je kompozicije u stilskom rasponu od klasicizma do savremenih ostvarenja. Kvaret je napravio brojne snimke za Radio i televiziju sarađujući između ostalih sa Grigorijem Žislinom, Itamarom Golanom. Posle nekoliko godina pauze, 2020. godine kvartet Rubikon, se ponovo okuplja i ostvaruje značajne nastupe na festivalu „Ravanelius“, kao i na festivalu „Ledamus“. Danas ga, kao i na samom početku čine naši najznačajniji muzičari koji uživaju istaknute pozicije i kao izvođači i kao pedagozi. Na mestu prve violine danas je Robert Lakatoš, profesor violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, druga violina je Marko Josifoski, profesor violine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, deonicu viole izvodi Jožef Bisak, solo violista orkestra opere SNP-a, a violončela Dragan Đorđević, profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, koji je zajedno sa violinistom Romanom Simovićem osnovao “Rubikon” kvartet pre tačno dve decenije.