Program

Đ. Marković (1978): Monumenti – uvertira za mir

L. v. Betoven (1770-1827): Koncert za klavir i orkestar br. 1 u C-duru, op. 15

A. Dvoržak (1841-1904): Simfonija br. 9 u e-molu, op. 95, „Iz Novog sveta“

O delima

Đ. Marković (1978): Monumenti – uvertira za mir

Orkestarsko delo Monumenti – uvertira za mir kompozitorska je porudžbina fondacije Novi Sad EPK 2022. U nastojanju da doprinese ideji poručioca, ali i čitavoj ideji projekta „Za nove mostove“, kompozitor Đorđe Marković objašnjava: „Od početka stvaranja razmišljao sam kako da muziku povežem sa pojmovnim sadržajem, te sam odlučio da se poslužim jednostavnim postupkom referisanja na dela koja već imaju izgrađene takve asocijativno-značenjske veze. Ukratko, koristio sam materijal Betovenove Devete simfonije, ponekad samo motiv, nekad citat, i reminiscencije na delo U spomen žrtvama Hirošime Kžištofa Pendereckog. Poznato je da Betovenova Deveta u svom završnom stavu koristi Odu radosti koja, zahvaljujući svom tekstualnom sadržaju, simboliše mir, te simfonija u celini, na neki način, deli istu simboliku i najbliža je savremenim antiratnim i mirovnim idejama. Drugo delo koje na sasvim suprotan način nosi antiratni, mirovni karakter – delo U spomen žrtvama Hirošime Kžištofa Pendereckog – ima karakter blizak tzv. kulturi sećanja kojom se čuvaju određeni važni sadržaji kao ’mesta savesti’ i opomene. Dakle, dva suprotna pristupa ideji mira, dva suprotna, kontrastna muzička materijala… Glavni naslov kompozicije – Monumenti – sa jedne strane referiše na kulturu sećanja (kao spomenik, spomen) a sa druge, budući da je delo namenjeno izvođenju na otvorenom, izražava i nešto veliko, grandiozno, monumentalno, pa čak i uzvišeno (greatness, sublime).“


L. v. Betoven (1770-1827): Koncert za klavir i orkestar br. 1 u C-duru, op. 15

Prvi koncert za klavir i orkestar L. v. Betovena, od ukupno pet koliko ih je napisao, spada u maestrov rani period stvaranja. Komponovan 1795,  a zatim redigovan i izdat 1801, mnogo duguje Hajdnu i Mocartu što se tiče orkestracije i forme, ali je po harmonskom jeziku već jasno da je reč o kompozitoru-vizionaru koji će iz klasične zakoračiti u epohu romantizma. Verovatno da je na praizvedbi, u Beču, 29. marta 1795, solista bio sam kompozitor. Betovenov prijatelj, Franc Vegeler, tvrdi da je treći, poslednji stav nastao dva dana pred premijerno izvođenje. Četiri osobe hitno su angažovane da rukom raspišu štimove za orkestar. Za ovaj koncert, Betoven je napisao kadence za solistu (u poslednjem stavu čak dve, kraće), što do tada nije bila uobičajena praksa. U 20. veku, nekoliko velikih pijanista, među kojima su V. Kempf i G. Guld,  napisalo je svoje verzije kadenci koje se ponekad koriste umesto kompozitorovih. Ovaj koncert pleni po jednostavnosti tema, ali njihova kasnija obrada ukazuje na genija koji je zahvaljujući svojoj muzici postao besmrtan.


A. Dvoržak (1841-1904): Simfonija br. 9 u e-molu, op. 95, „Iz Novog sveta“

Simfonija iz Novog sveta Antonjina Dvoržaka (Antonín Dvořák) nastala je 1893, dok je maestro bio direktor Nacionalnog konzervatorijuma muzike Amerike (1892-1895). Premijerno je izvedena iste godine u Njujorku. Reč je o kompozitorskoj narudžbini Njujorške filharmonije koja je delo premijerno i izvela pod palicom maestra Antona Zajdla (Anton Seidl). Dvoržak se, za vreme svog boravka u Americi, zainteresovao za muziku Indijanaca i Afro-Amerikanaca. Takođe, slušao je svoje studente dok izvode crnačke duhovne pesme i uspeo da pronikne u njihov tonski sklop. Kompozitor u ovoj simfoniji, međutim, nije koristio citate pesama koje je upoznao, već je uspeo da kreira teme u njihovom duhu, te da ih „zaogrne“ najrecentnijim elementima evropske kompozicione tehnike njegovog vremena, uz efektno korišćenje boja orkestarskih instrumenata, i naravno, uz elemente sopstvenog muzičkog nasleđa Češke. Zato je čuveni dirigent, Leonard Bernštajn (Leonard Bernstein), za ovo delo tvrdio da je „multinacionalno“. Zbog svog atraktivnog i afirmativnog naziva, ali i zbog kvaliteta same muzike, ovo je jedna od najizvođenijih simfonija na svetu. Astronaut Nil Armstrong poneo je snimak Simfonije iz Novog sveta u misiji Apolo 11, u kojoj je, kao prvi čovek, stupio nogom na Mesec. 

O projektu

Projekat „Za nove mostove“ osmišljen je na Departmanu muzičke umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu. Reč je o letnjem kampu u kojem pored studenata Akademije umetnosti, učestvuju i njihove kolege sa Konzervatorijuma „Đuzepe Tartini“ iz Trsta, Muzičke akademije „Franc List“ iz Budimpešte, Univerziteta za muziku i izvođačke umetnosti iz Graca, Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu i Muzičke akademije Sveučilišta u Zagrebu. Cilj ovog okupljanja jeste usavršavanje orkestarske interpretacije mladih, ali pre svega, saradnja sa studentima muzike iz regiona i šire, iz cele Evrope. Kamp koji bi trebalo da postane redovna godišnja aktivnost Akademije, vodi maestro Andrej Bursać, profesor na Akademiji umetnosti. Za organizaciju i realizaciju projekta odgovoran je prof. Zoran Krajišnik, šef Departmana muzičke umetnosti. Solistkinja u Betovenovom Klavirskom koncertu br. 1 je alumni Akademije umetnosti, renomirana pijaniskinja Jasminka Stančul. U letnjem kampu orkestar „Za nove mostove“ pripremio je i praizvođenje dela Monumenti – uvertira za mir kompozitora Đorđa Markovića, inače docenta na Akademiji umetnosti.

Andrej Bursać

Još tokom studija dirigovanja staje na čelo čuvenog zrenjaninskog hora "Josif Marinković", koji je u Velikoj Britaniji proglašen najboljim horom sveta. Preuzimajući ansambl ostvaruje izuzetno uspešne koncerte i gostovanja u zemlji ( KNU Beograd, Galerija SANU, Galerija fresaka Beograd, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica, Mokranjčevi dani Negotin, Međunarodni festival kamernih horova Kragujevac, Letnja duhovna akademija Studenica, Međunarodni festival ''Putevima pravoslavlja'' Novi Sad i dr. ), kao i u inostranstvu ( Španija, Nemačka, Italija ).
Umetničko angažovanje nastavlja saradnjom sa horom Radio televizije Srbije i Simfonijskim orkestrom i horom Akademije umetnosti u Novom Sadu. Potonja umetnička aktivnost je vezana za Operu Srpkog narodnog pozorišta, Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije, Vojvođanski simfonijski orkestar, Novosadski kamerni orkestar, ansambl Camerata Novi Sad.
Uz podršku Izvršnog veća AP Vojvodine 2006. god. osniva Vojvođanski mešoviti hor. Sa ansamblom nastupa na brojnim domaćim i međunarodnim pozornicama, izvodeći premijerne a cappella programe sačinjene od dela domaćih i stranih autora, kao i velike vokalno instrumentalne forme.
U svom profesionalnom radu, posebnu pažnju posvećuje mladim muzičarima. Godine 2010. preuzima stalno vođstvo Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti u Novom Sadu. Sa ansamblom izvodi kapitalna dela simfonijske i vokalno instrumentalne muzike, dela savremenih autora, sarađuje sa talentovanim, još neafirmisanim solistima, kao i sa eminentnim umetnicima iz zemlje i inostranstva. Ostvaruje zajedničke projekte sa ansamblima i institucijama iz Srbije i okruženja.
Pored svojih umetničkih aktivnosti predavao je kao gostujući profesor na Akademiji za umjetnost i kulturu u Osijeku u Republici Hrvatskoj, obavljao je funkciju člana gradskog veća za kulturu grada Novog Sada u periodu 2008-2012, bio je jedan od inicijatora kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture i prvi predsednik Organizacionog odbora.
Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i šef Katedre za Dirigovanje.

Jasminka Stančul

Poreklom iz Srbije, austrijska pijanistkinja Jasminka Stančul započela je svoje muzičko obrazovanje u svojoj domovini, a kasnije je nastavila da studira na Bečkoj muzičkoj akademiji “Viener Musikhochschule” kod profesora Noela Floresa i kod Marije Tipo na Konzervatorijumu za muziku u Ženevi.
Njen muzički talenat i izuzetan pristup Betovenovoj muzici doneli su joj pobedu na Međunarodnom Betovenovom takmičenju u Beču 1989. godine.
Solističke aktivnosti Jasminke Stančul dovele su je do toga da nastupa sa velikim orkestrima kao što su Bečki simfonijski orkestar, Kamerata Salzburg, Kraljevski filharmonijski orkestar, Bornmutski simfonijski orkestar, Betovenov orkestar iz Bona, Filharmonijski orkestar Štutgarta, Esenska filharmonija, Južna filharmonijska orkestar Filhare, Nju. Virtemberška filharmonija, Berlinski simfonijski orkestar, Praška i Slovačka filharmonija, Varšavska filharmonija, Mađarska nacionalna filharmonija, Sankt Peterburg filharmonija, Estonski nacionalni simfonijski orkestar, Pariški orkestar, Hajdnoski orkestar, Simfonijski orkestar Hajdna, Točki orkestar Simphoni Orchestra Australijski kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Pitsburga, Filharmonijski orkestar Los Anđelesa, Simfonijski orkestar Medison i Šarlot, Slovenačka filharmonija i mnogi drugi.
Nastupala je sa renomiranim dirigentima kao što su Danijele Gati, Fabio Luisi, Nikolaj Aleksejev, Semjon Bičkov, Ašer Fiš, Adam Fišer, Hans Graf, Lorin Mazel, Ari Rasilajnen, Esa Peka Salonen, Kurt Sanderling, Horst Štajn, Juka Peka Saraste. Vajl, Tomaš Netopil, Aleksandar Marković, Stefan Denev, Kasuši Ono, Betran de Bili, Gustav Kun, Lahav Šani, Johanes Vildner i drugi.
Jasminka je takođe redovan gost na nekim od najprestižnijih evropskih muzičkih festivala, uključujući Klavier-Festival Ruhr, Muzičke festivale Schlesvig Holstein i Rheingau, Maggio Musicale Fiorentino, Schvabischer Fruhling, Carinthischer Sommer, Tiroler Festepielen Erl i Atters Kulturomerga.
Kada je u pitanju kamerna muzika, Jasminka Stančul je predvidela nastupe sa Bečkim gudačkim kvartetom, Bečkim Brams triom, a redovno će se čuti sa Kristijanom Altenburgerom, Francom Bartolomejom, Patrikom Demengom, Julijanom Rahlinom, Benjaminom Šmidom, Nikolajem Znajderom i mnogim drugima.
Jasminka Stančul započela je pedagošku karijeru kao profesor na Muzičkom univerzitetu u Ljubljani 2013. godine, a zvanje redovnog profesora na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Beču (MDV) dobila je u oktobru 2019. godine.