Feliks Mendelson je Gudački kvartet op. 13, br. 2 u a molu komponovao 1827. godine. Kompozitor je tad imao 18 godina i zvanično je ovo njegov prvi zreo kvartet, premda se ne bi reklo po oznaci opusa. Reč je o pravom romantičarskom, strastvenom delu u kojem je Mendelson primenio tzv. „ciklični princip“ koji podrazumeva spajanje stavove jednom zajedničkom tematskom mišlju čija se funkcija u formalnoj strukturi menja. Treba imati na umu da je u vreme pisanja ovog dela kompozitor bez sumnje bio pod utiskom Betovenove smrti koja se desila nekoliko meseci ranije. Mendelson je bio odani poštovalac velikog maestra i za razliku od svojih savremenika, bio je oduševljen njegovim kasnim kvartetima. Otud ne čudi što se u Kvartetu op. 13, br. 2 mogu naći muzičke misli koje podsećaju na Betovenove, a i sama koncepcija forme kao da je vođena Betovenovom rukom. Početni karakterističan motiv od tri tona, Mendelson je preuzeo iz svoje pesme pod nazivom „Da li je to istina?“. Taj naziv je čak napisan i u podnaslovu čitavog opusa što podseća na Betovenov postupak iz Kvarteta op. 132. U ovoj Mendelsonovoj muzici, međutim, ima mnogo autocitata iz njegovih drugih kamernih dela, kao i iz njegove Uvertire za San letnje noći. Zanimljiv je kompozitorov povratak u barok koji se čuje u fugi središnjeg dela laganog stava, ali i koncertantni elementi u prvoj violini u poslednjem stavu.
Edvard Grig je autor tri gudačka kvarteta. Prvi, napisan na zahtev kompozitorovog profesora, Karla Rajnekea, je izgubljen, dok je treći ostao nedovršen. Stoga se drugi računa kao jedini koji je autor objavio. Nastao 1878. i premijerno izveden iste godine u Kelnu, nije bio po ukusu izdavača K. F. Petersa koji je predlagao da se delo preradi za klavirski kvartet ili kvintet. Grig nije pristao na promene i objavio je svoj kvartet kod drugog izdavača, s velikim uspehom kod publike. Čuveni muzikolog, Džerald Abraham, tvrdio je da je Debisi svoj kvartet u g mollu napisao po uzoru na Grigov, premda veliki majstor muzičkog impresionizma nije imao visoko mišljenje o Grigu kao kompozitoru i pijanisti. Kvartet počinje motivom iz Grigove solo pesme Minstrels, koji se pojavljuje u svim stavovima, pa se može reći da je kompozitor spretno sproveo „ciklični princip“, karakterističan za romantičare. Delo se u značajnoj meri oslanja i na norvešku foklornu muziku. Zahvaljujući harmonskom bogatstvu, brojnim modulacijama i korišćenju pentatonike, ovo delo pleni svojom egzotičnom atmosferom.