Žan Mari Lekler bio je francuski barokni violinista i kompozitor. Poznat je kao utemeljitelj francuske škole violine. Studirao je violinu i ples u Torinu, u Italiji, gde je jedno vreme i živeo. Po povratku u Francusku, nakon smrti prve žene, venčava se s Luiz Rusel koja se bavila graviranjem i koje je pripremila sva njegova dela za štampu. učestvovao je na tzv. duhovnim koncertima, koji su u to vreme bili veoma popularni. Bio je kapelmajstor Luja XV. Sam je dao ostavku na taj položaj, zbog nesuglasica na dvoru. Potom je službovao na dvorovima različitih velikaša, sve do svoje iznenadne smrti: izboden je u sumnjivom kraju Pariza gde je kupio kuću. Sumnja se da je delo izvršila njegova žena koju je netom napustio.

Georg Filip Teleman bio je nemački kompozitor i multi-instrumentalista. Bio je gotovo u potpunosti samouk, uprkos želji porodice da studira prava. On je, doduše, na Univerzitetu u Lajpcigu počeo studije, ali se ipak opredelio za muziku. Bio je kapelmajstor u Lajpcigu, Ajzenahu, Frankfurtu, da bi se konačno skrasio u Hamburgu. Sa J. S. Bahom, kojem je krstio sina, negovao je blisko prijateljstvo, a poznavao se i sa Hendlom. Za života je smatran jednim od najznačajnijih stvaralaca Nemačke. Bio je veoma plodan, a u svojim delima prihvatao je novine, pa se njegov opus smatra karikom koja spaja barok sa klasicizmom. Njegov muzički jezik pokazuje briljantnu sintezu nemačkog, francuskog i italijanskog stila. Budući da je bio odgovoran za brojne aspekte muzičkog života dok je bio kapelmajstor pet crkava u Hamburgu, ostavio je za sobom veliki broj kanona i drugih dela za unapređenje tehnike sviranja, između ostalog, i violine.

Mocart je porudžbinu za tri kvarteta dobio od izdavača Franca Antona Hofmajstera 1785. godine. Nakon završetka prvog, Hofmajster je odustao od ostatka zbirke, jer je smatrao da je partitura namenjena violini, violi, violončelo i čembalu prezahtevna i da se zato neće dobro prodavati. On je, naime, u jednom članku svog savremenika pročitao da ova muzika nije pisana za amatere izvođače, već za one koji su vrhunski instrumentalisti. Premda se u vreme kada je kvartet nastao još uvek koristio čembalo, Mocart je na umu imao „bečki klavir” pa se smatra da je izvođenje na modernom instrumentu prednost, barem kada je u pitanju ovo delo.

Tzigane je rapsodična kompozicija Morisa Ravela napisana kao porudžbina mađarskog violiniste Jeli Daranjija, kojem je i posvećena. Originalna instrumentacija je za violinu i klavir ili luteal, jednu vrstu hibridnog klavira čija se boja mogla menjati pritiskom na odgovarajuće pedale. Jedan od ovih registara podsećao je na cimbal, što je u ono vreme zvučno asociralo na romski foklor, te otud i naziv. Originalna partitura dela Tzigane uključila je instrukcije za menjanje registara, odnosno boja. Vremenom je, međutim, luteal izgubio na popularnosti, pa se delo izvodi na „običnom“ klaviru. U ovoj muzici, razume se, nema citata romskih melodija. Reč je više o egzotičnosti određenih zvučanja koja se vezuju za muziku Roma. Ravel je transkribovao ovu kompoziciju za violinu i orkestar. I jedna i druga verzija ne gube na popularnosti. La Gitana jer reč koja u španskom jeziku znači Romkinja. Fric Krajzler je napisao ovaj opus 1917. godine, prema arapsko-španskoj pesmi iz 18. veka. Kao i u svojim ostalim delima, i ovde je autor nastojao da predstavi solo instrument u što virtuoznijem svetlu. Ova kompozicija postoji i u orkestarskoj verziji, ali se koncertno veoma često izvodi uz klavir, kako je originalno i zamišljeno.

Hajdnov Klavirski trio br. 39 u G- duru, Hob. XV/25 nastao je 1795, za vreme Hajdnovog drugog boravka u Londonu . Posvećen je Rebeki Šreter s kojom je Hajdn bio u emotivnoj vezi. To je njegov najpoznatiji klavirski trio. Nadimak “ciganski” dobio je zbog poslednjeg stava, ronda, koji sadrži, prema tadašnjem ubeđenju, elemente „muzičkog stila mađarskih Roma“.

Bramsov Klavirski kvartet br. 1 u g-mollu op. 25 premijerno je izveden 1861. godine, u Hamburgu. Za klavirom je bila Bramsova bliska prijateljica Klara Šuman, udovica tada već preminulog kompozitora Roberta Šumana. Zbog svoje ritmičke i metričke kompleksnosti, poslednji stav, rondo alla zingarese, spada u neke od nazahtevnijih partitura ovog autora. Mađarski kompozitor Ernst fon Dohnanji preradio ga je u koncertni komad za klavir.