Viva Espana! / NEO ansambl II
Detalji koncerta
1. 7. 2024.
Kulturna stanica Svilara
20 časova
Slobodan ulaz
Program
Manuel de Falla (1876 – 1946): Španski ples (Aranžman Fritz Kreisler)
Jukiko Uno, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Manuel de Falla (1876 – 1946): Sedam španskih popularnih pesama
El paño moruno
Seguidilla murciana
Asturiana
Jota
Nana
Canción
Polo
Mucumi Ito, flauta
Jukiko Uno, violina
Fumika Mori, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Isaac Albéniz (1860 – 1909): Svita Iberia (izbor)
Rondeña
Almería
Triana
Šinosuke Inugaj, klavir
Joaquín Turina (1882 – 1949): Omaž Navari, Op.102
Mucumi Ito, flauta
Šinosuke Inugaj, klavir
François Borne (1840 – 1920): Brilijantna fantazija Karmen
Mucumi Ito, flauta
Šinosuke Inugaj, klavir
pauza
Isaac Albéniz (1860 – 1909): Svita Iberia (izbor)
Evocación
El Puerto
Fête-dieu à Séville
Šinosuke Inugaj, klavir
Tania Leon (1943): Mozaici
Keniči Furuja, fagot
Šinosuke Inugaj, klavir
Pablo de Sarasate (1844 – 1908): Karmen fantazija
Fumika Mori, violina
Šinosuke Inugaj, klavir
Španska muzika je odigrala veoma važnu ulogu u razvoju zapadnoevropske muzičke kulture i značajno uticala na latino-američku. Često je vezujemo s tradicionalnim stilovima flamenka ili s umetnošću klasične gitare. Iako su ovi oblici muzike karakteristični za ovu teritoriju, postoji mnogo različitih tradicionalnih muzičkih stilova širom Španije. Tako se muzika severozapadnih krajeva ove zemlje oslanja na zvuk gajdi, ples hota dominira središnjom španskom regijom i na severu, dok je flamenko vezan za jug. Španska muzika je naročito uticala na zapadnoevropsku od 15. do ranog 17. veka. Na večeri posvećenoj Španiji, na NEO festivalu zastupljeni su neki od najatraktivnijih opusa autora iz te zemlje.
Manuel de Falja je jedan od najuglednijih španskih kompozitora ranog 20. veka. Pored E. Granadosa i I. Albeniza, predstavnik je španske nacionalne škole kada je u pitanju muzika. U njegovom opusu mogu se najviše uočiti uticaji njegove rodne folklorne tradicije. No, tu su i elementi francuskog impresionizma, posebno u delu Noći u španskim vrtovima za klavir i orkestar. Muzikolozi ističu i uticaj evropske avangarde, posebno neoklasicizma Igora Stravinskog. Njegov balet Trorogi šešir i danas spada u najznačajnije balete 20. veka, a rado se izvodi i instrumentalna svita iz njega. Autor je i opera, te više koncertnih dela. Za sobom je ostavio nedovršenu scensku kantatu Atlantida na kojoj je radio poslednjih dvadeset godina života. Umro je u Argentini, u egzilu, nakon što je izbegao iz zemlje i političkog režima generala Franka.
Isak Albeniz bio je čuveni španski vrhunski pijanista, kompozitor i dirigent. Kao čudo od deteta, prvi nastup kao pijanista imao je sa samo 4 godine. Tri godine kasnije upisao je Pariski konzervatorijum. Karijeru koncertnog pijaniste započeo je sa 16 godina nastupajući po čitavom svetu. Boravio je na više vrhunskih evropskih muzičkih akademija radi usavršavanja (Lajpcig, Brisel, Budimpešta). Godine 1883. upoznao je kompozitora Felipea Pedrela, koji ga je nadahnuo da napiše Špansku svitu, op. 47. Najpoznatiji stav ovog opusa – Asturias – prvobitno je napisan za klavir, kasnije je prilagođen za gitaru. Albeniz je tokom devedesetih godina 19. veka živeo u Londonu i Parizu, pišući muziku za pozorište. Kada je oboleo od bubrega, vratio se komponovanju za klavir. Između 1905. i 1909. godine napisao je svoje najpoznatije delo, svitu Iberija, čijih 12 stavova podeljenih u dva dela direktno dočaravaju elemente španskog folklora.
Hoakin Turina rođen je u Sevilji, gde je počeo studije koje nastavlja u Madridu. Kasnije je u Parizu učio kod Vensana Dendija (Vincent d’Indy) kompoziciju a kod Morica Moskovskog klavir. Slično kao i de Falja, i Turina je bio pod uticajem impresionizma Ravela i Debisija. U Madrid se vratio 1914. da bi tamo delovao kao kompozitor, profesor i muzički kritičar. Bio je veoma aktivan u muzičkom životu Madrida, a putovao je i na Kubu gde je imao seriju predavanja na Hispano-kubanskom institutu za kulturu u Havani. Od 1931. deluje kao profesor kompozicije na Kraljevskom konzervatorijumu u Madridu. Kompozicija Omaž Navari op. 102 nastala je 1945. godine. Posvećena je italijanskom kompozitoru 17. veka Frančesku Navari. U njenom podnaslovu autor ističe da je u „stilu Sarasatea“, još jednog uvaženog španskog muzičkog stvaraoca.
U koncertu pod nazivom Živela Španija! našla su se i dela inspirisana španskim temama. Kompozitor Fransoa Borne bio je francuski flautista koji je delovao Velikom pozorišnom orkestru Bordoa. Bio je, takođe i profesor kompozicije na Konzervatorijumu u Tuluzu. Poznat je i po tome što je usavršio neke tehničke aspekte flaute. No, bez sumnje da je svetsku slavu stekao zahvaljujući inspiraciji Bizeovom operom Karmen, čija se radnja odvija u Sevilji. Na osnovu poznatih tema iz ove opere, Borne je komponovao Brilijantnu fantaziju Karmen, remek delo romantičarske virtuozne literature za flautu.
Tania León (1943, Havana, Kuba) je uvažena kompozitorka, dirigentkinja, pedagoškinja i savetnica umetničkih organizacija. Njeno orkestarsko delo Stride – porudžbina Njujorške filharmonije – nagrađeno je 2021. godine Pulicerovom nagradu u polju muzike. U 2022. nagrađena je Godišnjom nagradom Kenedi centra za životno delo. Naredne godine dobila je Nagradu Michael Ludwig Nemmers koju dodeluje Univerzitet Northwestern. Nedavno je postala gost-kompozitor Londonskog filharmonijskog orkestra i tu poziciju će zadržati dve sezone. Predavala je, između ostalog, na prestižnim Mosse-predavanjima Univerziteta Humboldt u Berlinu i na Harvardu, SAD. U sezoni 2023/2024. biće predsedavajući kompozitor Ričarda i Barbare Debs u Karnegi Holu. Tania Leon je profesorka emerita Univerziteta Njujork. Nastupala je kao dirigent širom sveta, a dela su joj izvodili najeminentniji orkestri današnjice. Delo Mozaici (2022) za fagot i klavir nastalo je kao porudžbina International Double Reed Society.
Pablo de Sarasate, španski violinski kompozitor i virtuoz, proslavio se svojom izvanrednim umećem sviranja violine, ali i stvaranjem vrhunskih violinskih dela, mahom oslonjenih na španski folklor. Studirao je u Madridu i Parizu, a kasnije, budući da je studije završio sa samo 17. godina, nastupao po čitavom svetu. Čuveni muzički kritičar Bernard Šo za njega je rekao da je „davno iza sebe ostavio sve vrste kritike“. Posebno je popularan zbog svoje Karmen fantazije, oslonjene na teme iz Bizeove opere Karmen. No, jednako tako su čuveni i komadi iz četiri zbirke pod nazivom Španski plesovi. Brojni su kompozitori koji su svoja dela posvetili ovom violinskom velikanu.
Biografije
Flautistkinja Mucumi Ito (Mutsumi Ito, Japan) prve časove klavira pohađala je sa 4 godine, a flautu počinje da svira sa svojih jedanaest. Njen poseban talenat za muziku otkriven je od malena, što potvrđuje osvajanje nagrada na brojnim državnim takmičenjima. Mucumi Ito je studirala na Nagoja univerzitetu umetnosti u Japanu u klasi Naoki Takagi. Za vreme studija često je svirala kao solista, kao kamerni muzičar i u univerzitetskom orkestru. Diplomirala je s najvišim ocenama, nakon čega dobija stipendiju „Yamaha Young Musicians Concerts for Wind Instruments“ i nastupa u Mije i Nagoji 2011. godine. Mucumi Ito nastavlja svoje studije Artistic Instrumental Training (KIA) na Univerzitetu muzike i izvođačkih umetnosti u Frankfurtu u klasi prof. H. Epel. Uspešno završava studije 2016. godine. Takođe, na istom univerzitetu studira odsek Barokna flauta (flauto traverso) u klasi Karla Kajzera. Kao slobodni umetnik, Mucumi Ito radi u mnogobrojnim orkestrima i kamernim ansamblima i predaje u muzičkoj školi u Frankfurtu. Nedavno je nastupila kao Duo Fuga (flauta i violončelo) u virtuoznoj harmoniji klasičnih i modernih zvukova.
Keniči Furuja (Kenichi Uruya, Japan) eminentni je fagotista, jedan od osnivača i svirač u Nacionalnom orkestru Japana, te u kvintetu Pacifik, koji deluje u Nemačkoj i Japanu negujući multinacionalno članstvo. Impresivna lista nagrada i priznanja koje je Furuja osvojio uključuju Prvu nagradu na Takmičenju Muri u Švajcarskoj 2019. i Drugu nagradu na Praškom prolećnom festivalu 2022. godine. Njegov ansambl – kvintet Pacifik, osvojio je Drugu nagradu na Takmičenju kamerne muzike „Karl Nilsen“ u Danskoj, Prvu nagradu na Takmičenju „Ton & Erklärung 2021“ i Nagradu Festivala Meklenburg-Forpomern Nordmetall 2023. godine u Nemačkoj. Kao član Karajanove akademije pri Berlinskoj filharmoniji, Furuja redovno nastupa sa pomenutim orkestrom tako da je bio deo ovog ansambla na čuvenoj turneji 2019. u Japanu, ali i na drugim internacionalnim turnejama. Furuja je diplomirao na Univerzitetu umetnosti u Cirihu i na Univerzitetu umetnosti u Tokiju studirajući u klasama profesora kao što su Stefana Švajgerta, Matijasa Raca, Majumi Ito, Tošicugu Inoue i Koji Okazaki. Zbog svojih izuzetnih rezultata dobitnik je Švajcarske državne stipendije, stipendije Fondacije Kifer Hablicel i Yamaha muzičke fondacije.
Jukiko Uno (Yukiko Uno), violina (Japan, Nemačka) stekla je svoju master diplomu na programu za solističke izvođače na Muzičkoj akademiji u Bazelu, u klasi prof. R. Šmita uz podršku Yamaha muzičke fondacije koja joj je obezbedila stipendiju. Prethodno je učila i u klasi Natsumi Tamai na Univerzitetu umetnosti u Tokiju, a osnovne studije završila je na Mocarteumu u Salcburgu kod prof. P. Amojala i R. Šmita. Dobitnica je nagrade Paul Roczek. Školovanje je nastavila na Univerzitetu za muziku i pozorište u Lajpcigu kod prof. K. Vidman. Usavršavala se na majstorskim radionicama Leonidasa Kavakosa, Maksima Vengerova, Vadima Repina, Viktora Tretyakova, Mihaele Martin, Vilmoša Szabadija i Hervige Zak. Jukiko Uno bila je laureat Takmičenja kraljice Elizabete 2019. godine. Pored toga, dobitnica je Prvih nagrada Internacionalnog violinskog takmičenja Andrea Postacchini, Takmičenja Čengdu Gunđa, te Češkog muzičkog takmičenja. Laureat je i dobitnica Specijalne nagrade na Internacionalnom violinskom takmičenju Oleh Krysa. Bila je umetničko lice japanske radio emisije „Recital Passio“. Aktivna je kao solista i kao kamerni muzičar i nastupa širom Japana, kao i u Evropi, u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Nastupala je kao solista sa istaknutim orkestrima Evrope u Bazelu, Ljvovu, Salcburgu... Sarađivala je sa dirigentima kao što su Jean-Jacques Kantorow, Hugh Wolff, Ivor Bolton, Johannes Kalitzke, Eiji Oue, Kazuki Wada. Nastupala je u kamernim sastavima sa Maksimom Vengerovim, Imreom Rohmannom, Antinijem Marvudom idr. Učestvovala je na festivalima kao što su „Yellow Barn Music Festival“ u Americi, „Pacific Music Festival“ u Japanu, „Palermo Classica“ u Italiji, festival NEO u Srbiji itd. Jukiko Uno je pozvana kao gost vođa drugih violina u Štutgarskom kamernom orkestru i u Kamernoj filharmoniji Bremena. Redovna je članica Japanskog nacionalnog orkestra i stalni umetnik Gevandhaus orkestra u Lajpcigu. Bila je stipendista „Yamaha muzičke fondacije“ za 2021. godine. Trenutno je na master studijama iz oblasti specijalizovanog solo muzičkog izvođenja, u klasi Rajnera Šmita na Muzičkoj akademiji u Bazelu (Švajcarska).
Fumika Mori (Fumika Mohri), violina
Godine 2012. Fumika Mori osvojila je prvu nagradu na Internacionalnom muzičkom takmičenju u Seulu, postavši tako najmlađa takmičarka i prva Japanka koja ju je osvojila. Tri godine kasnije osvojila je drugu nagradu na Internacionalnom takmičenju Premio Paganini i šestu nagradu na Takmičenju kraljice Elizabete. Takođe je osvojila treću nagradu na Internacionalnom muzičkom takmičenju u Montrealu 2019. Godine. Kao solistkinja, Fumika Mori nastupala je sa najznačajnim orkestrima u svetu kao što su Tokijski simfonijski orkestar, Korejski simfonijski orkestar, Minhenski kamerni orkestar, Nacionalni orkestar Belgije itd. Takođe, sarađivala je sa eminentnim umetnicima uključujući Ser Andraša Šifa, Abdela Ramanael Baha, Ilju Gringoltsa, Nobuko Imai, Tabeu Cimerman i Cujoši Cacumi. Debitovala je nastupom u koncertnoj dvorani Kioi u Tokiju 2016. godine. Studirala je kod Kaori Tajiri, Sačika Mizuno i Koičiro Harada. Godine 2014. stekla je Diplomu soliste na školi za muziku Toho Gakuen. Od 2015. studirala je sa Mihaelom Martin na Akademiji Kronberg i na Visokoj školi za muziku i ples u Kelnu.
Šinosuke Inugaj (Shinnosuke Inugai), klavir, još od kako je započeo svoje muzičko obrazovanje kao četvorogodišnjak u Yamaha školi muzike, vrlo brzo je postalo jasno da Šinosuke Inugaj (Hamamatsu, Japan, 1982) poseduje nesvakidašnji talenat. Ovo se potvrdilo kroz njegovo dalje školovanje. Sticanjem ogromnog repertoara u različitim stilovima klasične muzike, kao i u džezu i pop muzici, njegova kombinacija talenata postala je očigledna. Uz to pokazuje raskošnu sposobnost za improvizaciju, koja na njegovim koncertima dovodi do posebnih vrhunaca prilikom vedrih i gotovo komičnih završetaka nastupa. Inugaj započinje svoje muzičko obrazovanje 2000. godine u školi za muziku Toho Gakuen u Tokiju. Kao najbolji učenik svoje generacije nastupa za japanskog cara u Carskoj palati. Slede usavršavanja u Evropi, od kojih je posebno značajno ono na Univerzitetu muzike i izvođačkih umetnosti u Frankfurtu, u klasi Katerine Vikers. Inugaj je dobitnik nagrada na mnogobrojnim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima uključujući „Tokyo Music Competition“, „Jaen International Piano Competition“, i „Maj Lind Competition“ u Helsinkiju. Svojom interpretacijom Betovenovog Prvog klavirskog koncerta osvaja treću nagradu na Telekom Betoven takmičenju u Bonu, kao i prestižnu nagradu publike. Uspeh na ovom takmičenju obezbeđuje mu nastup na otvaranju festivala „Beethovenfest“ 2014. godine. Pored mnogih klavirskih resitala u Japanu, Evropi i u arapskim zemljama, Inugaj nastupa kao solista i sa renomiranim orkestrima. Takođe, smatran je za veoma uspešnog i pouzdanog partnera u kamernoj muzici. Šinosuke Inugaj održava masterklasove za mlade pijaniste širom Japana.
