Barberov Adagio za gudače originalno je bio drugi stav autorovog Gudačkog kvarteta op. 11, koji je komponovan u leto 1936. godine. Za vreme pisanja dela, Barber je boravio u Evropi sa svojim partnerom Đan Karlom Menotijem (Gian Carlo Menotti). Januara 1938. godine orkestriranu verziju Adagia poslao je čuvenom dirigentu Arturu Toskaniniju (Arturo Toscanini). Ovaj je partituru vratio poštom, bez ikakvog komentara, što je Barbera iznerviralo. Toskanini je, međutim, poručio Menotiju da je planirao da delo izvede, a partituru je poslao natrag zato što ju je već memorisao. Kažu da Toskanini note nije pogledao sve do dana pred premijeru. Delo je izvedeno pred odabranom publikom, ali je zato išao i prenos uživo. Kritike su bile podeljene. Bez obzira na to, Barberov Adagio je i danas njegovo najpoznatije i najčešće izvođeno delo, a brojni su reditelji koji su upravo ovu muziku koristili u svojim filmovima. 

Antičke arije i igre Otorina Respigija (Otorino Respighi) predstavljaju zbirku od tri orkestarske svite sačinjene na osnovu originalnih komada za lautu. Pored toga što je bio uvaženi kompozitor i dirigent, Respigi je, naime, bio i znameniti muzikolog koji se posebno interesovao za italijansku muziku 16, 17. i 18. veka, što ga je upravo i navelo da stara lautska dela aranžira u forme orkestarskih svita. Svita br. 3 koja je večeras na repertoaru, komponovana 1931, jedina je u kojoj je autor angažovao čisto gudački orkestar. Respigi je u partituri naglasio da ju je moguće svirati i kao gudački kvartet, tako što će se izostaviti deonica kontrabasa. U svitu su uključeni odlomci iz Besarovih (Besard) pesama za lautu, Ronkalijevih (Roncalli) komada za baroknu gitaru, da Parminih opusa za lautu i delovi iz kompozicija nekoliko anonimnih stvaralaca.

Šostakovičev (Dmitri Shostakovich) Osmi gudački kvartet, koji je Rudolf Baršai transkribovao za gudački orkestar i nazvao ga Kamerna simfonija op. 110a, nastao je za svega tri dana, od 12. do 14. jula 1960, u Drezdenu. Šostakovič je malo pre toga postao član Komunističke partije koja ga je godinama proganjala zbog njegovog otvorenog antirežimskog stava. Očigledno da kompozitor više nije mogao da izdrži političke pritiske koje je trpeo čitav život. Ovo delo posvećeno je „žrtvama fašizma“, ali po rečima autorovog sina, Maksima, posvećeno je svim žrtvama totalitarizma. Šostakovičeva kći Galina tvrdi da je delo posvećeno njemu samom, ali da je pod pritiskom ruskih vlasti ono dobilo „zvaničnu posvetu“. Šostakovičev prijatelj, Lev Lebedinski, rekao je da je kompozitor u vreme pisanja ovog dela bio na ivici samoubistva. Osmi kvartet počinje motivom D-S-C-H – kompozitorovim „muzičkim potpisom“, a tokom čitave partiture mogu se uočiti autocitati iz Prve i Pete simfonije, Klavirskog trija br. 2, Koncerta za violončela, te više tema iz opere Ledi Magbet Mcenskog okruga. Ovaj možda najuspeliji Šostakovičev kvartet poslužio je kao muzika za distopijski nadrealistični film Jastog (2015) reditelja Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lathimos). U noveli Vilijema Volmana (William Wolmann) Evropa Central, veliki deo teksta posvećen je razmatranju Osmog kvarteta i života D. Šostakoviča pod sovjetskom vlašću.