Blue Danube Orchestra

Detalji koncerta

4. 7. 2024.              
Katolička porta
21 čas

Slobodan ulaz

PREMIJERNO                   

Blue Danube Orchestra / Dunavski simfonijski orkestar
muzičari iz Beča, Bratislave, Budimpešte, Novog Sada i Beograda

Dirigent: Maksim Rizanov

Program

Gustav Holst:  Planete

  1.     Mars, planeta rata (Mars, the Bringer of War)
  2.     Venera, planeta mira (Venus, the Bringer of Piece)
  3.     Merkur, krilati glasnik (Mercury, the Winged Messenger)
  4.     Jupiter, planeta radosti (Jupiter, the Bringer of Jolity)
  5.     Saturn, planeta starosti (Saturn, the Bringer of Old Age)
  6.     Uran, čarobnjak (Uranius, the Magician)
  7.     Neptun, mistik (Neptune, the Mystic)

Biografije

Koreografsku poemu za orkestar La valse Moris Ravel završio je 1920. godine. Iako je delo zamišljeno kao balet, češće se izvodi na koncertnom podijumu u različitim aranžmanima. Ova kompozicija deluje kao omaž formi valcera, plesa koji je obeležio Evropu 19. veka, kroz slikovit muzički doživljaj njegovog rođenja, zrelosti i dekonstrukcije. Treba imati u vidu da Ravel nije jedini koji se bavio tom problematikom: valcer su u svojim delima temeljno istražili i Šenberg i Šostakovič i drugi znameniti autori prvih decenija 20. veka. Ravel je, međutim, tvrdio da nije imao nameru da na bilo koji način parodira čuveni ples, niti da on njega načini karikaturu, i svakako nije nastojao da njime prikaže tragičnu atmosferu Beča posle Prvog svetskog rada ili bliskost još jedne nadolazeće katastrofe rata. Ovo je, bez sumnje, najneravelovskije Ravelovo delo u kojem se autor, inače naklonjen klasičnim uzorima, okreće dramatičnim elementima romantizma.

Žan Mišel Damas, francuski pijanista, kompozitor i dirigent, u svom virtuoznom klavirskom diptihu Introdukcija i Allegro pokazuje neoimpresionistički muzički jezik jasno utemeljen u tradiciji velikih francuskih autora početka 20. veka.

Klod Debisi je planirao da napiše zbirku od šest sonata za različite instrumente. Nažalost, u toj nameri omela ga je smrt, pošto je napisao samo polovinu od planiranog broja. Iza njega su ostale Sonata za violončelo i klavir, Sonata za flautu, violu i harfu i Sonata za violinu i klavir. Ideja za sonate potekla je od Debisijevog izdavača, Žaka Dirana, koji ih je zamislio kao omaž francuskim kompozitorima 18. Veka, Ramou i Kuprenu. Direktni impuls za Debisijev povratak kamernoj muzici i ovim sonatama, dao je Sen-Sansov septet sa trubom, koji je čuo na koncertu i koji mu se veoma dopao. Sve sonate nastale su u godinama pre kompozitorove smrti. Sonate u kojima učestvuje klavir praizveo je sam Debisi. Premijera violinske sonate bio je i poslednji njegov javni nastup.

Lokacija

Close Bitnami banner
Bitnami