Kamerata Novi Sad

Detalji koncerta

28. 6. 2024. 
Sinagoga
20 časova
Prodaja ulaznica na sajtu Gigstix-a i njihovim prodajnim mestima
Promo cena od 50% popusta za studente, učenike i penzionere traje do 17. juna.

*pri kupovini promo karata treba pokazati na uvid studentski indeks, đačku knjižicu ili penzionersku karticu.


KAMERATA NOVI SAD

Solisti: Aleksandar Sitkovecki, violina i  umetničko rukovodstvo
Irena Josifoska, violončelo

Program

 

Ph. E. Bach (1714 – 1788): Koncert za violončelo i orkestar u A duru, H. 439
Allegro
Largo con sordini
Allegro assai

Bruch (1838 – 1920): Koncert za violinu i orkestar op. 26, br. 1 u g-mollu (aranžman za gudače B. Rofe)
Vorspiel: Allegro moderato
Adagio 
Finale. Allegro energico

Bartók (1881 – 1945): Divertimento za gudače Sz. 113, BB.118
Allegro ma non troppo
Molto adagio
Allegro assai

Karl Filip Emanuel Bah bio je drugi po redu sin velikog Johana Sebastiana Baha i njegov verovatno najuspešniji naslednik. Delujući na razmeđi epoha baroka i klasike, deo je u području koncertantne literature dragocene opuse. Posebno je to slučaj sa koncertima za violončelo koji su, u njegovo vreme, bili retkost.  Odvažni početak prvog stava Trećeg koncerta za violončelo iz 1753. godine, obeležen je arpeđo temom koja pokreće ovu muziku. Lagani stav, poseban u svoj svojoj lamentoso atmosferi sordiniranog orkestra, podseća donekle na Troglasnu invenciju u f mollu Baha oca. U potpuno suprotnom, razigranom raspoloženju počinje treći stav u karakteru žige. Neobičan za svoje vreme je kontrast između troosminskog ritma orkestra i dvoosminskog ritma soliste. Pred kraj se ovi ritmovi usaglašavaju i efektno završavaju ovu „hiperaktivnu“ muzičku igru.

Koncert za violinu i orkestar br. 1 u g-mollu Maksa Bruha spada u najizvođenije koncerte violinske literature i bez sumnje najpoznatije delo kompozitora. Nastao 1866, revidiran je uz pomoć čuvenog violiniste Jozefa Joakima koji je novu verziju izveo dve godine kasnije. Bruh je rukopis prodao izdavaču N. Simroku za veoma malu sumu novca, ali je jednu kopiju sačuvao za sebe. Nakon Prvog svetskog rata, u haotičnim ekonomskim uslovima na svetskom nivou, poslao ju je u SAD zamolivši pijanistkinje Rouz i Otili Sutro da je prodaju i pošalju mu novac. Preminuo je, a da nikad taj novac nije dobio. Sestre Sutro su dugo odbijale da kažu šta se desilo s partiturom, ali je izvesno da su je prodale i da je ona sad u biblioteci Pjerpon Morgan u Njujorku.  Prvi stav ovog koncerta je vrsta predigre, preludijuma za drugi, s kojim je direktno povezan. Solista nastupa nakon melodije u flauti predstavljajući se kratkom kadencom. Ovaj sadržaj se ponavlja nakon čega slede dve kontrastne teme. Stav završava efektnom kadencom i orkestarskim tutijem kojeg s narednim stavom povezuje jedan jedini ton soliste. Drugi lagani stav je sama srž čitavog opusa. Njegova lepota ogleda se u ekspresivnoj melodičnosti solo instrumenta. U brzom i energičnom tempu sledi treći stav  u kojem solista virtuozno iznosi sadržaj u tercama. Nošen plesnom atmosferom on se prema kraju ubrzava i postaje sve glasniji da bi se završio s dva kratka, grandiozna akorda. Autor transkripcije ovog dela za violinu i gudački orkestar je B. Rofe. 

Divertimento za gudače Bele Bartoka napisan je 1939. godine kao porudžbina Paula Zahera, švajcarskog dirigenta, mecene, impresarija i osnivača Kamernog orkestra Basler. To je vreme uoči Drugog svetskog rata, kada kompozitor beži sa suprugom u Sjedinjene Američke Države. Sama forma divertimenta bila je popularna još od vremena bečke klasike pa i ranije, a predstavljala je zabavnu muziku ondašnje elite. Poznati su opusi ove vrste od Hajdna, Bokerinija i Mocarta. Bartokovo delo jeste odraz njegovog neoklasičnog opredeljenja. To ne znači da se on oslanja isključivo na uzore muzike 18. veka. „Razgovor“ manje grupe orkestarskih svirača – končertina sa većom, ripieno grupom, podseća na barokni končerto groso. Pa i tehnika fugata, te snažni dinamički kontrasti jasno ukazuju na uzore iz baroknog perioda. Slobodniji harmonski jezik, međutim, signalizira da je reč o kompoziciji prve polovine 20. veka. Prvi stav je zapravo valcer sa uticajima romske muzike što se ogleda u netradicionalnim lestvicama koje su korišćene, kao i neuobičajenim naglascima i sinkopiranim ritmovima. Drugi stav je mračan, a po harmonskim sklopovima približava se atonalnosti. Završni je brzi plesni stav u formi troglasne fuge sa kulminacijom u rečitativnoj kadenci solo violine. Divertimento završava brzim odsekom koji podseća na autorove kasne kvartete.

Biografije

Kamerata Novi Sad „jedan je od najuzbudljivijih ansambala na našim prostorima, zbir izuzetnih solista, individualaca koji svojom posvećenošću muzici, međusobnim prijateljstvom i disciplinom stvaraju jedinstvenu zajedničku energiju i zvuk“ (A.Vrebalov). Ansambl koji može da „parira renomiranim evropskim orkestrima“ (I. Žebeljan), „izuzetno fleksibilan, profesionalan sa plemenitim i izražanim zvukom“ (K. Janković). Kamerata Novi Sad izrasla je iz ansambla koji je prvi put nastupio 1988. godine pod nazivom Kamerata Akademika. Reč je o sastavu koji je delovao u okviru Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i od samog početka bio sinonim za profesionalnost i uspeh u muziciranju. U prvoj etapi svog delovanja, pod umetničkim rukovodstvom violončeliste Ištvana Varge, važio je za jedan od najboljih ansambala na prostoru bivše Jugoslavije. Orkestar je redovno nastupao u svim većima gradovima regiona i na festivalima poput NOMUSA, BEMUSA, Ohridskog leta, Međunarodne tribine kompozitora, u Bduva Grad-teatru. Ostvario je i uspešna gostovanja u Nemačkoj i Holandiji, te veliki broj trajnih radijskih i televizijskih snimaka. Ovaj orkestar je sa uspehom delovao do kraja 1999. godine, kada – zbog političkih okolnosti u zemlji – prestaje da postoji.
Krajem 2007. godine, violončelista Marko Miletić odlučuje da obnovi rad ovog ansambla, sa idejom da nastavi tradiciju koju je započeo Ištvan Varga. Orkestar čine najbolji mladi muzičari Akademije umetnosti – profesori, asistenti, docenti i najtalentovaniji studenti. Na repertoaru ovog ansambla uvek su veoma zahtevna dela klasičnog repertoara, ali i dela savremenih autora, posebno domaćih. Koncerti se realizuju kroz angažovane projekte u kojima se promoviše ekologija, rodna ravnoravnost, nacionalne i supranacionalne vrednosti, multikulturalnost, pomoć marginalizovanim grupama, te posebna naklonost kao kulturnom uzdizanju dece i mladih. Kamerata na ovaj način beleži brojne uspehe i to nastupajući s uglednim solistima i dirigentima kao što su: Stefan Milenković, Roman Simović, Žerar Kose, Vendi Vorner, Ištvan Varga, Filip Grinberg, Andreas Otenzamer, Nebojša Živković, Simon Lamsma, Ksenija Janković i drugi.
Kamerata akademika odigrala je veoma bitnu ulogu u kampanji Novog Sada za dobijanje titule Evropske Prestonice Kulture i bila je izuzetno aktivna u promociji grada kroz različite programe koje je Fondacija Novi Sad 2022 organizovala. Upravo zato je postala zvanično gradski kamerni orkestar i ponela i nov naziv – Kamerata Novi Sad. Među programima koje su izvedeni u okviru EPK 2022 bilo je brojnih krosover muzičkih sadržaja u kojima je Kamerata Novi Sad uspela da uskladi klasični zvuk sa rok atmosferom Bajage i Instruktora, sa nju primitivs numerama Nelete Karajlića, miksturom različitih žanrova Ramba Amadeusa, sa sevdahom Boža Vreće ili sa jedinstvenim stilom Enigme.
Kamerata Novi Sad redovno nastupa na festivalu NEO u Novom Sadu, a nastupala je i na festivalima „Tartini 330“ u Trstu i Portorožu, „Oktoh“ u Kragujevcu i „Jesenja sonata“ u Banjaluci, na NOMUS-u, SOMUS-u, na manifestaciji Grad-Teatar Budva, na festivalima Konvivium muzikum u Kragujevcu, Ravanelijusu u Ćupriji, Arlemmu u Arilju, Danima Duhovnosti u Raški i na Banjaluka Festu. U sezoni 2021/2022. ansambl je svirao na otvaranju prve gradske koncertne dvorane u Novom Sadu, gostovao u Kotoru, nastupao na Festivalu Kamerne muzike i Festivalu harfe u Novom Sadu. Trenutno se odvijaju koncerti izuzetne uspele transkripcije Orfove „Karmine Burane“ sa violinistom Stefanom Milenkovićem, a Kamerata je posebno ponosna na upravo objavljen kompakt disk sa našom renomiranom violončelistkinjom, Ksenijom Janković.
O izvrsnosti Kamerate Novi Sad, pored sjajnih kritika, svedoče reči znamenite srpske kompozitorke i akademika, Isidore Žebeljan: „Pored velike muzikalnosti i entuzijazma, ono što ovaj orkestar izdvaja i svrstava u sasvim posebnu kategoriju muzičkih sastava je ogromna ljubav i predanost kojom se muzičari prepuštaju sviranju i muzici samoj, a što je kvalitet, koji se i u razmerama evropski renomiranih orkestara, danas ne sreće baš često“.
Umetnički rukovodilac orkestra je violončelista Marko Miletić.


Aleksandar Sitkovecki je upravo postavljen na mesto umetničkog direktora čuvenog orkestra NFM Leopoldium u Vroclavu, Poljska, za sezonu 2023/ 2024. Rođen je u Moskvi u muzičarskoj porodici. Koncertni debi imao je sa samo osam godina, a iste godine počeo je da studira na Školi „Jehudi Menjuhin“ gde je trenutno umetnik-saradnik. Profesor Menjuhin bio mu je inspiracija u toku čitavog školovanja. Nastupali su zajedno na više koncerata. Nakon trogodišnjeg boravka u Linkoln centru u Njujorku, zahvaljujući prestižnoj stipendiji Bouers programa Kamernog muzičkog društva ove ustanove, 2016. Sitkovecki dobija nagradu „Umetnik u usponu“ Linkoln centra. Ovu laskavu titulu potvrđuje i dalje nastupajući nekoliko puta godišnje ispred ovog Društva u Njujorku. Kao alumni Kraljevske muzičke akademije u Londonu i Kronberg akademije u Nemačkoj, pokazao je izvanredan talenat u solističkom muziciranju, ili kao dirigent i kamerni muzičar, te osvojio brojne nagrade i priznanja. Kao solista, redovno nastupa na turnejama po Velikoj Britaniji i po Evropi, u Belgiji, Austriji, kao i u Rusiji. Nastupao je i sa istaknutim orkestrima Japana, Nemačke, Nizozemske itd.
Kao dirigent bio je angažovan u brojnim orkestrima u Australiji, Norveškoj, Nizozemskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Švajcarskoj i dr. U sezoni 2023/2024. Sitkovecki je realizovao pet projekata u Vroclavu kao umetnički direktor orkestra Leopoldium, kao i turneje. Nastupe je imao i sa Filharmonijom Brna, Simfonijskim orkestrom Orhusa, Kameratom Salcburg i Kameratom Novi Sad. Godine 2022. nastupao je na čuvenom Verbier Festivalu u dvorcu Elmau izvodeći Bruhov Koncert za violinu sa čuvenim Gaborom Takač-Nađom. U 2024. nastupa na turnejama u okviru Sitkovecki trija, kvarteta Julija Fišer i u duu sa pijanistom Vu Ćijanom, ali i dirigujući orkestrima u Detmoldu, Rumuniji itd. Na letnjoj turneji nastupiće, osim u Srbiji, u Danskoj, Italiji i Austriji.
Zvučna izdanja A. Sitkoveckog kritika je odlično ocenila, posebno izdanje iz 2018. za Chandos recording sa Sojersovim Violinskim koncertom i Engleskim simfonijskim orkestrom. Snimak Panufnikovog Violinskog koncerta u Berlinu povodom 100 godina od kompozitorovog rođenja nagrađen je Specijalnom nagradom Internacionalnog kompozitorskog udruženja. Sa trijom koji nosi njegovo ime osvojio je nagradu BBC Music Magazine za kamernu muziku 2022. Sitkovecki svira violinu „Parera“ Antoniusa Stradivarija iz 1679. godine koju je dobio kao pozajmicu od udruženja violinista Beare’s International.
„Sitkovetski nam je podario muzičku otmenost i širinu koje se samo mogu poželeti!“ (Bachtrack, David Karlin)



Irena Josifoska je jedna od vodećih mladih violončelistkinja današnjice. Dobitnica je Prve nagrade na Gabrielli takmičenju violončelista u Berlinu u novembru 2021.godine, a kao učesnik Verbier Festivala osvaja prestižnu nagradu Prix Jean-Nicolas Firmenich. Naredne, 2022. Godine, kao jedan od samo šest polufinalista osvaja „Počasno priznanje za izvanredno postignuće na takmičenju“ Grand Prix Emanuel Feuermann, povodom koga svira recital u sali Berlinske filharmonije. Bila je najmlađi polufinalista na Takmičenju Kraljice Elizabete u Briselu, u Belgiji, 2017. godine. U 2024.godini je dobitnica istaknute nagrade Hans Gal u Nemačkoj i dobitnica Stipendije na Nemačkom muzičkom takmičenju DMW sa klavirskim kvartetom. Muzički kritičari i muzičari širom sveta opisuju je kao veoma virtuoznu i energičnu umetnicu, sa specifičnim izrazom i istančanim ukusom za stilove u muzici.
Irena Josifoski rođena je 1996. godine u porodici muzičara. Violončelo je počela da svira sa 5 godina u klasi svoje majke, prof. Judit Niderholcer Josifoski, u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Osnovne i master studije završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Marka Miletića, osnovne studije na Muzičkoj akademiji u Detmoldu, u Nemačkoj, u klasi prof. Ksenije Janković, master solo studije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, u klasi prof. Jens-Petera Maintza, a trenutno je na „Konzertexamen“ usavršavanju (najviši stepen specijalizacije u Nemačkoj) u istoj klasi. Irena je bila Gošća-umetnica za kamernu muziku na Queen Elisabeth Chapel u Briselu, a od septembra 2022. stipendista je Villa musica akademije kamerne muzike. Osvojila je mnogo najviših nagrada i priznanja na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, kao što su Jeunesses musicales, Dotzauer takmičenje, Herann takmičenje, Takmičenje violončelista u Liezenu, Bečko internacionalno takmičenje, Menhetn internacionalno takmičenje itd. Dobitnica je više priznanja Republike Srbije, Art-link Societe General nagrade za Najperspektivnijeg mladog muzičkog umetnika (2013), Nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnijeg mladog umetnika do 30 godina (2015), nagrade Mali princ (2018) itd. Ove godine u aprilu osvojila je nagradu od strane „GWK fondacije“ u Nemačkoj, takmičivši se u konkurenciji svih instrumenata.
Držala je koncerte širom SAD i Evrope i bila solista uz pratnju eminentnih orkestara, a učestvovala je na festivalima kao što su: Verbier Festival Akademija, Musiktage Mondsee, Krzyzowa Music Festival, Eggenfelden Klassisch, Liechtenstein akademija, Rutesheim cello akademija, ISA-internacionalna letnja akademija, Crescendo festival Berlin idr. Snimila je dva CD-a solo, a pošto svira i barokno violončelo, u septembru 2019. realizovala je CD za Deutsche Harmonia Mundi, i za Sony sa baroknim ansamblom VOX. U decembru 2022. bila je deo produkcije Deutsche Grammophona „Božić u Berlinu“ – STAGE+ sa Albrechtom Mayerom.
Pohađala je majstorske kurseve kod poznatih violončelista i pedagoga kao što su David Geringas, Frans Helmerson, Steven Isserlis, Wolfgang Emanuel Schmidt, Miklos Perenyi, Jerome Pernoo i dr. Svoje kompozicije posvetili su joj Aleksandar Vujić, Tibor Hartig, Dejan Despić, Svetozar Saša Kovačević i Günter Puzberg.
Irena Josifoski je gostujući solo-čelista Camerate Salzburg, Bavarske kamerne filharmonije, Detmoldskog kamernog orkestra i Minhenskog radio orkestra, kao i redovna ispomoć u Nemačkom simfonijskom orkestru Berlin. Svira violončelo William Forster Senior iz 1790. fondacije Villa Musica.

Lokacija

Close Bitnami banner
Bitnami