Klavirski trio
Detalji koncerta
2. 7. 2024.
Svečana sala Gradske kuće
20 časova
Prodaja ulaznica na sajtu Gigstix-a i njihovim prodajnim mestima
Promo cena od 50% popusta za studente, učenike i penzionere traje do 17. juna.
*pri kupovini promo karata treba pokazati na uvid studentski indeks, đačku knjižicu ili penzionersku karticu.
Klavirski trio
Oskar Varga, violina
Ištvan Varga, violončelo
Gabor Čalog, klavir
Program
Johannes Brahms (1833-1897): Klavirski trio u C-duru
Allegro moderato
Andante con moto
Scherzo
Allegro giocoso
Franz Schubert (1797-1828): Klavirski trio u Es-duru
Allegro
Andante con moto
Scherzo
Allegro moderato
Godine 1880. Brams je počeo da radi na svoja dva trija, u C i u Es duru. Do leta je završio prve stavove oba opusa i pokazao ih Klari Šuman, svojoj prijateljici, inače udovici Roberta Šumana. Međutim, ovim delima vratio se tek dve godine kasnije, nakon završetka Drugog klavirskog koncerta i Treće simfonije. Fokusirao se na Trio u C-duru, uništivši prvi stav Trija u Es-duru. Prvi stav C-dur trija je u tročetvrtinskom taktu, u sonatnom obliku, čija je ekspozicija bremenita različitim razvojnim odsecima dveju glavnih tema. Zanimljive obrte autor pravi kombinujući istovremeno zvučanje parnih i neparnih odlomaka što daje neobičnu ritmičku sliku. Gudački instrumenti ovde često sviraju unisono i kontrapunktski kontrastiraju klavirskoj deonici. Lagani stav je tema oslonjena na mađarski muzički foklor s 5 varijacija, od kojih je svaka duga 27 taktova. Reč je o karakternim varijacijama u kojima se u svakoj čuje određeni deo glavne teme – melodijski ili ritmički, koji se ukrašava na poseban način i u novoj harmonizaciji. Stav ima obilje sinkopiranih nota, pogotovo u kodi, kao i eho efekata u kojima violončelo imitira muzički materijal violine u inverziji. U trećem stavu, skercu, prvi deo u šestosminskom taktu je ritmički veoma kompleksan, dok je središnji lirski i melodičan. Nije sigurno da li je ovaj stav, nakon sugestija Klare Šuman, dorađen. U svakom slučaju, on kontrastira ostalima gotovo neprekidnom pianissimo dinamikom. Allegro giocoso (brzo i veselo) tempo na početku poslednjeg stava najavljuje karakter ove muzike. Formalno je rešen kao sonatni rondo. Sadrži četiri kontrastne teme koje se smenjuju da bi se na kraju reprizirala prva. Stav obiluje klavirskim arpeđima koji su Bramsu često služili kao dnevna rutina u zagrevanju pri sviranju klavira. Premijera Trija bila je u Frankfurtu 28. decembra 1882. godine. Kompozitor je izvodio deonicu klavira, dok je violinista bio Hugo Herman, a violončelista Adolf Miler.
Klavirski trio br. 2 u Es-duru za klavir, violinu i violončelo D. 929 jedna je od poslednjih kompozicija Franca Šuberta. Datirana na novembar 1827, izdata je godinu dana kasnije, kratko posle kompozitorove smrti, a premijerno izvedena u uskom krugu prijatelja. Kao i Šubertova ostala klavirska trija, i ovaj predstavlja, u odnosu na slična dela iz tog vremena, neuobičajeno opsežnu muziku koja traje gotovo 50 minuta. U njemu se pojavljuju kompozitorovi autocitati, kao što je slučaj sa drugom temom I stava koja je preuzeta iz Minueta Sonate za klavir u G-duru (D. 894). Muzikolog Kristofer Gibs utvrdio je direktne dokaze o Betovenovim uticajima na ovaj kasni Šubertov opus. Prvi stav je sonatni oblik s kontrastnim temama i gotovo doslovnom reprizom. U drugom je autor bio inspirisan švedskom narodnom pesmom. Scherzo je standardni trodelni oblik, a završni sonatni rondo u kojem je jedna od tema zapravo delimično izmenjena uvodna tema drugog stava. Ona je inače korišćena kao centralna muzička podloga u filmu Beri Lindon Stenlija Kjubrika iz 1975. godine i u desetinama drugih kinematografskih ostvarenja. Autograf Trija čuva se od 1955. godine u privatnoj kolekciji u Švajcarskoj.
Biografije
Oskar Varga rođen je u Novom Sadu, u uglednoj muzičkoj porodici. Mladi umetnik je trenutno doktorand Muzičke akademije „Franc List“ u Budimpešti, na kojoj već i sam deluje kao pedagog. Debi kao solista s orkestrom, Oskar Varga je imao u Budimpešti 2009, svirajući s Filharmonijom „Zuglo“ Violinski koncert Petra I. Čajkovskog. Tokom 2014/2015. godine bio je i član Kvarteta „Kelemen“ s kojim je nastupao u prestižnim salama čuvenim po izvođenjima kamerne muzike, kao što su „Laeiszhalle“ u Hamburgu, Vigmor hol u Londonu, Koncertgebau u Amsterdamu, Palata umetnosti u Briselu, Muzikferajn u Beču, Sala Verdi u Milanu, Teatar „La Fenice“ u Veneciji. Poslednjih 6 godina s velikim uspehom redovno nastupa kao solista i kamerni muzičar na brojnim festivaima u Francuskoj (Karelis), Holandiji (Arnhem), Izraelu (Jerusalim), Austriji (Lokenhaus), Mađarskoj.
Zapažene su i njegove saradnje s najuglednijim umetnicima međunarodne koncertne scene, poput violončeliste Nikolasa Alšteta, kao i violiniste Barnabaša Kelemena i violončeliste Lasla Fenjea, Zoltana Fehervarija i Janoša Palojtaja – učesnika ovogodišnjeg Nomusa. U najsjajnije događaje u karijeri Oskara Varge u protekloj sezoni ubrajaju se intepretacije širom Mađarske i u Barseloni Dvostrukog koncerta za violinu i violončelo Johanesa Bramsa, koje je mladi violinista ostvario sa svojim ocem, violončelistom Ištvanom Vargom i Simfonijskim orkestrom iz Miškolca pod rukovodstvom poznatog dirigenta Tamaša Gala.
Ištvan Varga, violončelo (Mađarska), nekada jedan od vodećih muzičkih umetnika u Novom Sadu, studirao je na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti (Viktor Jakovčić), na Akademiji „Franc List“ u Budimpešti (Laslo Meze) i na Pariskom konzervatorijumu (Moris Žandron). Nastavu iz kamerne muzike pohađao je u klasama Đerđa Kurtaga i Ferenca Radoša na Akademiji „Franc List“, gde je danas i sam zaposlen kao profesor violončela. Pre preseljenja u Mađarsku delovao je kao profesor violončela i kamerne muzike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bio je i solo violončelista Beogradskog gudačkog orkestra „Dušan Skovran“ i osnivač i umetnički rukovodilac orkestra Kamerata akademika (danas Kamerata Novi Sad), koji je pod njegovim vođstvom postao jedan od najcenjenijih u zemlji, posebno u domenu izvođenja savremene muzike.
Inicirao je i nastanak Gudačkog trija „Goldberg“, u kojem je svirao s violinistkinjom Majom Jokanović i violistom Dejanom Mlađenovićem. Kao nekadašnji ugledni umetnički direktor Novosadskih muzičkih svečanosti, akcenat je stavljao na kamernu muziku, obezbeđujući već u to vreme festivalu, čiji su koncerti bili visoko ocenjeni u muzičkoj javnosti, međunarodni karakter. Od 1999. Ištvan Varga živi u Budimpešti, gde je dugi niz godina bio solo violončelista u orkestru Concerto i u Orkestru mađarskog radija. Redovno sarađuje s ansamblom UMZE (Ansambl za novu mađarsku muziku), s Budimpeštanskim gudačkim kamernim orkestrom, i međunarodnom filharmonijom „Bruno Valter“.
Kao solista i kamerni muzičar nastupao je širom sveta. Sarađivao je, pored ostalih, s A. Markovim, M. Jašvili, P. Vernjikovim, K. Boginom, S. Jerohinom, J. M. Filipsom Varžabedijanom, P. Etvešem, A. Kelerom, G. N. Takač, A. Fišerom, T. Vašarijem, A. Ligetijem i Bobijem Makferinom. Varga drži majstorske kurseve u Mađarskoj, Francuskoj, SAD i Hrvatskoj. Od 2004. kao solista nastupa sa klaviristom Gaborom Čalogom. Po rečima kompozitora Đerđa Kurtaga, njihovi koncerti pružaju neuobičajeno visok nivo kamernog muziciranja i zaslužuju izuzetnu pažnju.
Gabor Čalog, pijanista, (Mađarska, 1960) sa samo 11 godina primljen je na Muzičku akademiju „Franc List“ u Budimpešti u grupu posebno talentovanih studenata. Za vreme studija bio je u klasama Đ. Kurtaga, Z. Kočiša i A. Šifa. Nakon diplomiranja usavršavao se tri godine na Univerzitetu Indijana, u klasi Dž. Seboka. Bio je dve godine i njegov asistent. U toku svoje karijere Čalog je razvio saradnju sa nekoliko mađarskih kompozitora, a posebno sa Đ. Kurtagom, koji mu je posvetio nekoliko svojih dela. Od 2000. godine Ligeti je Gabora Čaloga odabrao za umetnika koji će izvoditi njegova dela u Mađarskoj, te su sarađivali sve do kompozitorove smrti 2006. godine. Čalog je kao pijanista poznat po originalnim programima u koje uključuje dela starije i novije muzike, na delikatan i poseban način. Njegov repertoar sastoji se iz dela barokne epohe, klasicizma, romantizma, sve do muzike 20. veka. Kritičari za njega imaju samo reči hvale, kao i publika koja mu je veoma naklonjena.
U Muzičkom centru Budimpešte ima svoj ciklus pod nazivom „Nedelja s Čalogom“ u kojem nastupa solo, u kamernim ansamblima ili s orkestrima. Nastupao je širom Evrope i sveta. Kao kamerni muzičar sarađivao je sa umetnicima kao što su Boris Pergamenchikov, Miklós Perényi, Pekka Kuusisto, Andras Keller i Nicolas Altsteadt. Nastupao je sa sledećim dirigentima: Pinchas Steinberg, Gábor Takács-Nagy, András Keller i Heinz Holliger. Od 2001. je angažovan kao profesor kamerne muzike na Muzičkoj akademiji „Franc List“ u Budimpešti. Držao je specijalističke kurseve u oblasti Kurtagove muzike, zajedno s ovim kompozitorom. Bio je urednik celokupnih Šopenovih klavirskih dela za izdavačku kuću Könemann Musik Budapest. Godine 2003. dobio je Listovu nagradu i nekoliko drugih priznanja od Udruženja Artisjus. Doktorat iz oblasti umetnosti stekao je 2017. godine na temu „Crescendo oznake i njihova intepretacija u delima Bramsa“. Nekoliko mađarskih orkestara svira njegova dela. Snimio je opuse Šumana, Skrjabina, Šopena, Lista, Ligetija, Kurtaga i Betovena većinom za izdavačku kuću BMC.
